U šaranskom ribolovu postoje veoma puno stavki gde šaranđžija može da pogreši i tako da ugrozi svoj uspeh.Problem je što često nismo svesni gde grešimo.

Svi mi maštamo o trofejni ulov, ali dokle smo spremni da idemo da bi došli do tagvog rezultata. Često vidim da svi šaranđžije prave iste greške. Suviše smo srdačni i nismo spremni da se potrudimo maksimalno da dođemo do rezultata. Spremni smo da platimo 20€ po kg nekog „neodoljivog“ boilia, i da se kupuje pribor za nekoliko hiljada eura. Sve je to dobro i pouzdano, ali nikako da se izkoristi sva mogučnosti kojia nama postoje.

Prvo bi spomenuo to absurdno mišljenje da postoji , ili pokušaj da se napavi savršeni mamac. Kupuju se najskuplji sastojici za miks. I često imam utisak da svi mi očekujemo da ako je što skuplji miris ili neki aktraktor, da samo to - to što je najbolje za naš mamac. Moje mišljene je da ne posti takavi mamaci i nikad neče postajati.

Naravno da je važno imati mamac u koga verujete i vam donosi rezultati. Ali nije tolko potrebno da se baci kolko puno para u njega. Mislim da je to absurdno uložiti tolko para u mamac, a na izlazak na vodi se smestite svega 5 koraka pored vaših kola pošto je najudobnije tu, pošto nemora se nosi teški pribor. Eto sad smo i stigni na ključnu tačku ovog teskta.
Kao što sam na početku teksta rekao, spremni smo da bacamo pare na savakakvi pribor i mamac ali nismo spremni na vodi da idemo do kraja. Suviše idemo putem manjeg odpora i pravimo uvek iste greške, koji bi sad u krate crte spomenuo.

Prva a i največa greška koju nemogu suviše jako da naglasim je lokalizacija. Kupuju se najskuplje mamci, savrseni pribor itd. Ali kad izađemo na vodu tražimo naše  mesto za pecanje suviše iracijonalno. Bez plana, iz stomaka rešimo na to mesto da pecamo.
Nesme nama da bude teško da razgledamo i izpitamo vodu da bi došli do prave lokalizacije. Bolje da se uloži neka para u naočare za polarizaciju, štap za merenje dubine i izpitanje konfiguracije dana u ruke pa polako korak po korak tražite prave spotove na vodi. Verujte mi bolje je da od 12 sati na vodi 4 sata potrošiti posmatrajući i izpitajući i posle toga  pecate 8 sati na pravo mesto. Nego 12 sati pecati u rupu bez nijedne aktivnosti riba.
Prava lokalizacija je od svih tačka najvažnija. To zaista nemogu suviše jako da naglasim.

Prezentacija je druga tačka gde mi volimo mnogo da brljamo. Zamislite situaciju , našli ste pravi hotspot na vašu vodu. Ali zbog grubih grešaka u prezentaciju mamca i montaže nedolazimo nikako do rezultata. Ili još gore, gubimo jednu ribu za drugu. Presvega moram sa spominjem udicu. Ruku na srce, jel vi pri svakom zabačaju kontorlišete oštrinu vaše udice. Verovatno ne, znajući da tupa udica ne kači, nego samo oštra, ali ipak neobraćamo često dovojo veliku pažnju na to. Ili grešimo na montažama ,suviše dugačka ili kratka glaka za boili, koj bi ceo mehanisam samog kačena uništila. Neodgovarajuča dužina cele montaže. Ili težina olova i mnogo mnogo drugih stvarčica oko montaže, ako bi ih sad sve nabrajajo bilo bi mi potrebno nekoliko strane.

     

Na kraju bi još napomenuo strpljenje. Često vidim da ribolovci nedaju dovljono vreme svojih kombinacijama i mamaca. Posle par sati se vadi montaža iz vode, menja se mamac i položaj gde ce ih spustiti opet. To je znak da nema dovoljo poverene u mamac i lokaciju koja ste izabrali. Iz mog izkusta mogu reći da je to greška. U ovom trenutku se vidi kolko je bitno imati mamac  u kome imate veliko poverenje, jel samo mamac u koga ste 100% sigurni može da elemenišete u proces potragu razloga nedostatka akcije, i možete se koncentišete na druge eventulne greške i znakova.

Eto tolko od mene i želim vam zategnute strune.